Активности

Прохладно, облачно и повремено кишовито време није покварило расположење нити је пореметило планове наставника и ученика да у недељу 14. маја 2023. године реализују историјско-географски излет. Два наставника су са 31 учеником VI, VII и VIII разреда обишли неке од знеменитости Борског округа: Злотску пећину, Брестовачку бању, град Бор, Борско језеро. Најдужа пећина у Србији, Лазарева пећина, дуга више од 16 километара, само је део спелолошких објеката на левој падини Кучајских планина, познатих као Злотске пећине. Два дивна водича одржала су предавање о природним особеностима овог подручја и спровели су нас кроз 800 метара дугу стазу кроз пећину, уз повремено заустављање и задржавање да би се боље видели и објаснили поједини феномени. Након панорамског разгледања града Бора, при чему је нагласак био на рударским машинама које су се налазиле дуж пута, група је дошла у Музеј рударства и металургије. Музејска поставка и организација презентације је подељена тако да смо имали две целине и две врсте предавања и демонстрације, једна из угла етнологије и друга из угла археологије. У оба случаја захваћен је период од праисторијског доба до данашњих дана, а у погледу прича о насељима, племенима и народима, културама, занимањима, кућама и колибама, алатима, накиту, предметима свакодневне употребе, народној ношњи... Брестовачка бања је једна од најстаријих у Србији. За њу су знали још Стари Римљани, користили су је и Турци. Конак кнеза Милоша датира из 1837. године. Овдашњи етнолог упознао нас је са историјатом овог бањског комплекса, а наш водич нас је уз обиље објашњења и информација спроводио и показивао изворе лековитих вода (за очи, за варење, за реуму, за живце...) и бањске грађевине. У тренутној музејској поставци и уз сликовото објашњавање и описивање ученици су могли да доживе време кнеза Милоша Обреновића (пре око два века), свакодневни живот његове породице, виде намештај, предмете, одело, накит, портрете... У току вожње од Бора до Брестовачке бање и касније до Борског језера, те у шетњи око језера, ученици су били у пријатном и садржајном разговору са водичем који је, између осталог, причао како је настало језеро и објаснио зашто је оно тако прозирно и чисто и зашто на њему и око њега нема комараца као што је случај око свих других вода. Сазнали смо да су оближње пећине о којима смо већ слушали и делом обишли, станишта многих врста слепих мишева (24 врста) којима су комарци главна храна и да један слепи миш поједе килограм комараца годишње! Ученици су били веома пажљиви, радознали, љубопитљиви, комуникативни. Све планиране активности су на време реализоване. У настојању да домовину што боље доживимо и упознамо ово је мали али значајан корак.
                                                                                                         (наставник историје Дејан Перић)

Још фотографија.