Јован Илић
У вреви гласова на школским одморима, кад ученици похрле у школску библиотеку да попричају са библиотекаром, одиграју неку друштвену игру или потраже лектиру која им је потребна, често пажњу привуче дечак који углавном седне сам и чита. Сасвим неприметно пронађе неки слободан део просторије и – чита. Понекад понесе књигу са собом, а врло често изабере неку са полица, прочита пар страница колико стигне за тих неколико минута одмора и на крају је уредно врати на место. Радознао на часовима и пун занимљивих питања, а како наставници кажу, често и “изгубљен у свемиру”, Јован је један од оне деце која привлаче пажњу својом пристојношћу и благим осмехом.
